— 14/06/2011 11:08

Вече уз тенис

Tekst:

текст: Милан Ђукић

Вече уз тенис

Мислим да се са приличном сигурношћу може рећи да је тенис једноставно пао у други план, изнова. Након свих тих великих успеха током 2007. и 2008. године, што у мушком што у женском тенису, дошло је, чини се, до засићења, ако га тако можемо назвати. Људи више не прекидају свој посао да би одгледали неки од Гренд слем мечева, РТС више не организује “Вече са Новаком” емисије у којима се не дешава ништа посебно осим што је увече и што је ту Новак, а чини се и да се клинци опет враћају тренирању кошарке и фудбала, а не тениса. Ако ништа, јефтиније је. И још поврх свега тога, у 2010. години стигло је Светско првенство у фудбалу, услед кога ретко ко да је уопште знао да се у исто време одиграва Вимблдон, а онда је стигло и Светско првенство у кошарци.

Но, да ми видимо шта се то занимљиво десило у тенису из наше перспективе. Пре свега, тренутно стање на табели. Женски тенис на челу колоне има Серену Вилијамс која са преко 1000 поена води у односу на Каролину Возниацки (ко би рек’о да ће она бити друга). Прати је у стопу друга сестра Вилијамс а потом иде Вера Звонарева. Тенисерка која нам се вратила, Ким Клајстерс, тренутно је пета, а одмах иза ње је и наша Јелена Јанковић. Треба поменути да осим првопласиране, осталих седам места “левитира” између 900 WTA поена, па су велике промене свакако могуће. У Top 10 су још и Саманта Стосур, Франческа Скјавоне (она што је наследила Амели Морезмо по питању изгледа), затим Агњешка Радванска и Елена Дементијева. Ако вас интересује где су неке старе звезде, Марија Шарапова је тренутно 15. на листи, прати је Жастин Енан, а наша Ана Ивановић изгледа никако да пронађе себе, па је тренутно 38. на листи. Данијела Хантухова је на 29. позицији, 30. место је Луција Шафарова, a Пати Шнидер je, нећeте веровати, на месту 44. Динара Сафина је пала на 49. место, а хајде да поменемо и Јелену Докић, она је тренутно 85. играчица света. Бојана Јовановски, млада тенисерка из наше земље, можда је и најпријатније изненађење, иако је на 95. месту WТА листе.

Када говоримо о турнирима, почетак године припао је сестрама Вилијамс (Аустралијан Опен, Дубаи, Акапулко…) али и Елени Дементијевој (Сиднеј, Париз). Jелена Јанковић је у марту освојила Индијан Велс а потом су турнире освајале и Франческа Скијавоне, Жастин Енан, Саманта Стросур и друге тенисерке. Ролан Гарос припао је већ поменутој Скијавоне, да би на Вимблдону пак победила Серена Вилијамс. Наредне турнире су опет освајале нешто мање познате тенисерке, попут Ане Чекветадзе (Порторож), Јулије Гоергес (Аустрија) итд. Вредна помена је победа Светлане Кузњецове у Сан Дијегу и Ким Клајстерс у Синсинатију. Коначно, стигао је и ЈуЕс Опен, где је победу остварила изнова Ким Клајстерс. У последњих неколико недеља одиграну су Квебек и Сеул, а на њима су победили Тамира Арвидсон и Алиса Клејбанова.

Оно што нас још очекује до краја године јесу Пекинг, Линц, Осака, Москва (Куп Кремља), Луксембург и потом Доха у Катару, у којој се одиграва WТА шампионат, а на којем Јелена Јанковић и даље има добре шансе за учешће односно квалификовање.

Када говоримо о мушком тенису, ствари су нешто занимљивије и повољније, такорећи. Пад је доживео једино Зимоњић који је са Нестором изнова на другом месту ATP листе дублова са близу 9000 поена, а испред њих су добро познати браћа Брајан који имају близу 12000 поена. Оно што је добро за Зимоњића јесте што ће друго место тешко изгубити, нареднопласирани Лукаш Длоухи и Марсел Гранољерс имају тек нешто преко 4000 бодова.

У организационом смислу, лоша слика ове године стигла је са Serbia Opena. Могуће управо због те “равнодушности” наших људи за тенисом, након прошлогодишњих великих успеха, промоције и тражења карте више, ове године је Serbian Open прошао и без велике помпе, али и без великог броја посетилаца. За све мечеве, па чак и за финале, могла се наћи карта чак и на сам дан одигравања, а тачку на помало негативне емоције ставила је победа Сема Кверија у синглу, а не неког од наших играча.

Када говоримо о позитивним странама, не можемо рећи да Новак не игра на добром нивоу (потврда је и финале ЈуЕс Опена од пре неколико недеља), као и да своју форму одржава, што се види и на ATP листи. Новак је са 7145 поена тренутно на другом месту листе иза Надала који поседује невероватних 12025 поена. Трећепласирани је Федерер са 6735 бодова. Ипак, чини се да би управо те 2007. са овим пласманом Ђоковић достигао култ божанства у Срба, сада је само “онај мали што добро игра тенис”. Али тако је то и када се у читаву причу умешају неке негативне гласине о лошим односима у породици, о неким сумњивим пословима са стране и слично. Но, у првих 10 на листи најбољих тенисера су још Енди Мареј, Робин Содерлинг, Николај Давиденко (вечити 5. или 6. играч света, евидентно), потом Томаш Бердих, Фернандо Вердаско, Михаил Јужни као и Енди Родик.

Од важних турнира, Бризбејн је још у јануару освојио Енди Родик, а Роџер Федерер узео је титулу на Аустралијан Опену. Ротердам је освојио Робин Содерлинг, а Мемфис нико други до Сем Квери, момак са каријером у успону. Дубаи је припао нашем Новаку Ђоковићу, а два веома важна турнира у марту, Индијан Велс и Мајами, припали су Ивану Љубичићу односно Ендију Родику. Монте Карло је узео Надал, баш као и Рим и баш као и Мадрид. То је уједно и довело до тога да се Надал већ током априла и маја окити са великим бројем поена, јер сви поменути турнири носе са собом 1000 ATP бодова и спадају у турнире Мастерс серије. А шта му је још донело поене? Па Ролан Гарос, наравно, одржан неколико недеља након Мадрида, а подсетимо, Грeнд слeм доноси чак 2000 бодова.

Од како се у јуну не игра “Квинс клаб” турнир (од 2008.) једини вредан помена је заправо турнир у Халеу у Немачкој, на којем је победу однео Лејтон Хјуит. Потом је стигао и најпознатији међу свим Гренд слемовима, Вимблдон, а погађате, победу је однео Рафаел Надал.

Август је месец традиционално јаких турнира, а ту смо у Вашингтону видели победу Давида Налбандијана, у Торонту (Мастерс) победио је Енди Мареј, а у Синсинатију Роџер Федерер. Потом следи ЈуЕс Опен и не морам рећи, освојио га је Рафаел Надал.

Оно што нам предстоји су велики октобарски турнири, пре свега Пекинг, Токио и наравно Шангај (Мастерс),  док октобар затвара Валенсија са 500 ATP поена. Новембар је уједно и најважнији датум у тениској сезони (поред јуна), када се игра турнир у Базелу за 500 поена, а потом и BNP Paribas Masters у Паризу, турнир из Мастерс серије који доноси 1000 бодова. И онда, у Лондону, од 21. новембра, стиже Barclay’s ATP World Tour Finals, са укупним наградним фондом од 5.000.000 фунти, цифра која је за “само” милион нижа од буџета Вимблдона.

Коначно, децембар је месец када се одиграва и финале Дејвис купа, а то је уједно и финална информација за овај чланак и финална позитивна ствар коју можемо да изнесемо. Наиме, репрезентација Србије је успела да се пласира у финале Дејвис купа, победом над Чешком у Београду, тако да ће у децембру у финалу играти против Француске. Још је једна позитивна страна Дејвис купа – жреб је одлучио да се наредне године игра против Индије, и то на нашем терену, што је можда по први пут да жреб Дејвис купа буде наклоњен нашем тиму.

 

  • Share this post:
  • Facebook
  • Twitter
  • Delicious
  • Digg

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.