— 14/06/2011 11:06

Српска кошаркашка репрезентација данас

Tekst:

текст: Никола Миљковић

Српска кошаркашка репрезентација данас

 

Са великим дилемама (а и трилемама) сам испратио нашу репрезентацију на Cветско првенство. Више је разлога: први је што у вишегодишњем праћењу спорта, резултати – тачније добра форма коју смо приказали у припремном периоду – не значе да ће тако бити и на првенству (пример: ОИ у Сиднеју и Атини); други разлог што нисам знао како ћемо у први утакмицама играти без кажњених играча због епске туче са Хеленима, односно како ће се то одразити на екипу. Оно у шта нисам сумњао јесте избор играча који је направио наш селектор, као и да ће се наши трудити да што боље одиграју (патетично би било да напишем да верујем да ће да дају 110 % својих могућности).

 

Господин Душан Ивковић, за разлику од наших трофејних тренера, код мене има велики кредит и никада нисам доводио у питање избор играча за које се определио. Разумем људе који су се гнушали што је Кешељ у екипи (код истих може да се примети очајање што Јан Весели не игра за нашу репрезентацију), као и оне који нису могли да верују да у тим није увршћен Радуљица, истовремено се чудећи зашто је Паунић на списку. Избор Кешеља је био пун погодак, јер је био наш најпоузданији шутер за три поена на првенству, а Паунић је, не дајући на неким утакмицама ни кош, запушио уста критичарима начином на који је играо одбрану. Такође, треба истаћи да и они који нису били на коначном списку а били су на припремама – (међу њима је и велика нада Радуљица) за њих тешку одлуку прихватили су мушки и без бунта, на чему им треба честитати, тако да и то говори колико је Душан Ивковић велики ауторитет.

 

Првенство смо започели убедљивом победом против Анголе, после које су многи помислили да неће бити хендикеп што против Немаца играмо без капитена Крстића и Теодосића. Немци (који су углавном натурализовани) су нас победили после два продужетка. “Стручњаци” су по старом и лошем српском обичају пуцали и пљували из све снаге на екипу и Дуду, а многи су мислили да нећемо добро проћи, односно да ћемо изгубити од Аргентине и Аустралије. Наравно, били су у криву, а наша репрезентација је исте екипе победила и такмичење у групи завршила на првом месту. Колико је кошарка изједначена, говори и чињеница да Немци нису успели да се пласирају у наставак такмичења.

 

Осмина финала нас је укрстила са великим ривалом, а још већим изазовом – Хрватском. Као и увек када играмо против њих, нисмо играли добро, али смо, као и увек, победили. Јунак победе је био увек оспоравани, а од скора и свеже разведени, Александар Рашић. У нервозној утакмици био је најхладнокрвнији и хрватског коментатора натерао да каже реченицу која нам је, да не будемо лажно морални и политички коректни, улепшала дан (“један разлике за Србију, једна секунда до краја, ма то само Срби могу да погоде”).

 

Услед чињенице да су се мало прекомбиновали у намештању утакмица, (пораз од Руса како би избегли теже противнике, не рачунајући да ће Французи изгубити од Новог Зеланда и наместити им велику коску од противника) трагичари овог првенства, омражени Грци, су у осмини финала играли са европским првацима Шпанцима. Шпанци су победили и они су нам били ривали у четвртфиналу. Већина нас је навијала да Грци победе, не толико због православне линије, колико због чињенице да смо у главама направили сценарио да ћемо им се осветити за све оно ружно што су нам приредили пре првенства. Ипак, до тога срећом није дошло. Наиме, четвртфинална утакмица са Шпанцима је била утакмица по мом укусу и сигурно спада у моје топ три утакмице свих времена. Одлична и храбра игра од старта, пуно кошева и добре одбране, као и чувена тројка Теодосића преко Гарбахосе, којом је “купио” и оне који му увек налазе замерке. Нажалост, то је била наша последња победа на првенству.

 

Полуфинална утакмица са Турцима, уз присуство председника Тадића (који, морам да приметим, у овој години својим присуством на трибинама не доноси баш срећу нашим репрезентацијама) би се могла описати као “како кварно победити уз 51 грешку”  (50 које је приметио Душан Ивковић и једну за коју смо сви криви, јер нисмо помогли Ашику да пронађе око). Судије су нас на овој утакмици “убиле у појам”, јер су крали тако неукусно, да није имало смисла нервирати се или драти се на телевизор (дисциплина у којој би Срби однели убедљиву победу и олимпијско злато). Било је очигледно да ће учинити све да прогурају домаћине до пројектованог финала са Американцима. Да се утакмица играла у било којој другој земљи, победили бисмо Турке. У борби за треће место изгубили смо од Литваније. Иако смо остали без медаље, репрезентација је играла одлично, на моменте и атрактивно (за разлику од прошлог првенства, тежиште наше игре је било у нападу), тако да је цео наступ, а и понашање, треба оценити високом оценом.

 

Нажалост, репрезентација нема ветар у леђа, јер нам је кошаркашки савез у расулу, беспарици, без икаквог ауторитета у свету, тако да је успех утолико већи… Сви су се трудили, некоме је ишло одлично (Теодосић, Крстић, Кешељ, Савановић), некоме лошије (Тепић, Бјелица), неко сигурно може боље (Величковић, Мачван), неко мора и може да поправи неке ствари у својој игри (Марковић слободна бацања), али баш сви заслужују да се за њих и даље навија, а посебно када прочитате ову Теодосићеву изјаву: “Нисмо ми као неки да славимо што смо се пласирали на Светско првенство”. Браво момци, то је дух, свака част!

 

Американци су светски прваци. Победили су Турке у финалу. Треба истаћи да, иако нису играле највеће НБА звезде, Амери су показали да су најбољи. Предвођени маестралним Дурантом, који је био МВП првенства, све противике су углавном лагано добили. Турска је максимално искористила домаћинство и узела сребрну медаљу. Предводио их је Туркоглу (мислим да је “Шарени” у сваком преносу морао да га зове “брат Хидо”), коме је ово првенство било опроштај од репрезентације. Најпријатније изненађење је била Литванија, које је у потпуности искористила специјалну позивницу коју су добили од ФИБЕ, и ако тако наставе, могу далеко да догурају.

 

Tags:
  • Share this post:
  • Facebook
  • Twitter
  • Delicious
  • Digg

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.