— 14/06/2011 11:05

Slamball

Tekst:

текст: Жарко Ковачевић

Slamball

 

Овај текст настао је под утиском недавно завршеног Светског првенства у кошарци. Поред велике љубави према буреку, покушао сам да замислим шта би се десило када би мало модификовали кошарку. Баш у тим тренуцима наишао сам на спорт под називом Slamball. Овај прилично екстреман спорт је комбинација кошарке, америчког фудбала и неке врсте акробације или гимнастике. У сваком случају, неки луди Американац је баш искористио слободно време.

 

Идеју за овај спорт једног јутра 2001. године добио је Mason Gordon, а то ће заправо бити нека врста реалне видео игре. Помоћ је затражио од Mike Tollin-a за кога ни ја нисам никада чуо, али веровали или не, у питању је ТВ и филмски продуцент који је иза себе оставио Smallville, Wild Hogs и Coach Carter. Жеља им је била да упоредо са развијањем терена и правила игре пронађу и спортисте који ће бити у могућности да одговоре захтевима новог спорта. Првих шест добровољаца су чинили два тима која су одиграла први Slamball меч у историји напаћеног људског рода. Прве две екипе су се звале Los Angeles Rubmle и Chicago Mob. Након овога, популарност овог спорта је кренула узлазном путањом, што је довело до великог броја играча, навијача али и ТВ преноса и великих такмичења.

Сигурно сте се питали шта раде они момци са трамболинама на полувремену кошаркашких утакмица, неки су се и питали шта једу момци са трамболинама, а можда и шта пију момци са трамболинама. У сваком случају Slamball има много везе са трамболинама. Терен на коме се одвија овај спорт је комбинација кошаркашког игралишта и гимнастичке сале. На терену се налазе четири трамболине на обе стране. Терен је ограђен неком врстом провидне пластике, исто као и хокејашки терен. Погодите зашто. Поента је да уз помоћ трамболине постигнете кош, тако да је приступ кошу омогућен са свих страна. Трамболине се налазе у нивоу пода, па је могуће из пуног трка наскочити и постићи велику висину и закуцати лопту у кош баш као они момци на полувремену. Свака екипа на терену има по четири играча, а по неком неписаном правилу три су основне позиције. Прва је нека врста плејмејкера чији је циљ да организује игру и остале играче; нападач има за циљ само једну ствар: кош и само кош, а трећа позиција припада одбрамбеном играчу који у овом спорту буквално ломи кости.

Време трајање утакмице је 20 минута односно четири четвртине по 5 минута. Време трајање једног напада је 20 секунди. Измене се врше као и у хокеју. Сваки поен ван линије 6,25 се рачуна као три поена, али то нису једина три поена у игри. Ако играч закуца лопту у кош преко противничког играча или уз контакт са противничким играчем исто се добија три поена. Два поена су сви кошеви унутар линије за три, без контакта са противничким играчем. Крајњи циљ игре је да поломите противничке играче. (шала, наравно…) И овде морате постићи више поена од противника да бисте победили. Обавезна је и заштитна опрема за колена, лактове и зглобове. Због природе спорта и кратке историје, различити су и стилови игре у зависности који вам је базични спорт (кошарка, амерички фудбал, одбојка, хокеј и сл.)

Нисам баш сигуран када ће овај спорт доћи и до нас, прилично скупо изгледа припрема терена. Са друге стране, био би одличан за избацивање сувишне енергије и стреса. Код нас би се играо без заштитне опреме. До доласка Slamball-a у наше крајеве, уживајте у занимљивим снимцима на јутубету, а у случају да сте љубитељ филма “Повратак у будућност”, у другом наставку (феноменалног филма за мене лично), у сцени која се дешава у 2015. години, лик Douglas J. Needles, кога тумачи Flea, басиста групе Red Hot Chili Peppers, спомиње да му је омиљени спорт Slamball. Овај филм је снимљен 13 година пре него што је овај спорт уопште и настао. А можда је он код нас и постојао, али је мистериозно нестао.

 

  • Share this post:
  • Facebook
  • Twitter
  • Delicious
  • Digg

Leave a Reply

You must be logged in to post a comment.